Sadnice dunje dobro uspevaju i rađaju u zoni umerenokontinentalnog podneblja. Cveta kasno pa joj pozni mrazevi, po pravilu, ne nanose štetu.Voćne sadnice dunje u narodu su popularne po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani posebno za pite, sokove ili kompote zbog svog specifično lepog mirisa. Voćne sadnice imaju velike plodove pa su zbog toga isplative i dosta zastupljene u našim krajevima.
Sadnice dunje ne traže posebno zemljište. Dunja najbolje uspeva na propustljivim, ocednim, rastresitim, plodnim i dubokim zemljištima. Isuviše krecna zemljišta sa preko 5% kreca su nepogodna za dunju, jer na takvim zemljištima pati od hloroze. Dunji takode ne odgovaraju suvise vlažna i hladna, zaslanjena i zabarena zemljišta. Dunja dobro podnosi sušu. Prevelika vlažnost vazduha negativno utice na kvalitet plodova. Koren dunje žiličast vecim delom se razvija u gornjem sloju zemljišta do dubine od 30cm.
Najpoznatije štetocine sandice dunje su: Pepelnica dunje, lisna crna pegavost dunje, smedavost lista dunje, trulež plodova. Dunja se kalemi na dunju MA ili BA 29 (pored toga može se kalemiti na podlogama belog gloga i oskoruše). Dunja okalemljena na podlogama MA ili BA 29 se sadi na rastojanju 4m x 3m. Prvi broj oznacava razmak izmedu redova, a drugi izmedju stabala. Za dunju okalemljenu na sejancu rastojanje je nešto vece i iznosi 4m x 5m.
LESKOVAČKA DUNJA
Dunja Leskovačka - Plodovi su krupni, loptasto jabučastog oblika, mirišljavi, limunžute boje. Meso je čvrsto, sočno, slatkokiselog ukusa. Delimično je samooplodna. Smatra se najkvalitetnijom i najukusnijom sortom dunje. Sazreva početkom oktobra.
DUNJA VRANJSKA
Sadnice Vranjska - Plodovi su krupni, loptasto jabučastog oblika, mirišljavi, limunžute boje. Meso je čvrsto, sočno, slatkokiselog ukusa. Delimično je samooplodna. Smatra se najkvalitetnijom i najukusnijom sortom dunje. Sazreva početkom oktobra.